Krenuo sam u subotu ujutro. Bratić me vozio do Osnovne škole u Mariji Bistrici. Nestrpljivo sam čekao odlazak, no nije mi bilo svejedno. Oprostio sam se s bratićem i krenuo na put. Putovali smo Zagorjem: Zabokom, Gornjom Stubicom...                                                                                                    

Vozili smo se do Delnica, a zatim stali na pauzu. Kad smo krenuli morali smo proći veliki tunel. Tad sam upoznao cure koje idu u Srednju školu Zlatar. S njima sam se družio zadnja četiri sata. Kad smo se vozili Delnicama padao je snijeg. Morali smo usporiti jer nismo imali zimsku opremu. Došli smo i do drugog stajališta u Rijeci. Put se bližio kraju, a ja sam bio uzbuđen. I evo! Stigli smo! Padala je kiša. Kad smo ušli u hotel, morali smo ispuniti formular i zatražiti sobu. Smjestili su me u sobu s jednim srednjoškolcem. Nije mi se dopao pa sam tražio zamjenu. Došao sam u sobu i bio tužan jer mi je nedostajalo moje Zagorje. Stigao je i novi prijatelj koji je sa mnom dijelio sobu. Upoznao sam se s njim i njegovim prijateljicama. Imali smo četiri sata do večere. U tim satima javio sam se kući i ostaloj obitelji. Krenuli smo na večeru, pojeli nešto od hrane i krenuli u sportsku dvoranu gdje je bilo otvorenje. Stigli smo u pola deset sati i otišli na spavanje. Sljedećeg jutra smo se spremili i otišli na doručak. Morali smo u školu. Srce mi je nabijalo od veselja i radosti. Kad smo stigli,morali smo čučnuti i slušati.Kad su prozvali keramičarsku radionicu, ustao sam i krenuo u školu. Upoznao sam se sa svima i krenuli smo razgledavati grad i crtati lađe jer je to bila ovogodišnja tema. Napravio sam svoju lađu od gline. Morali smo počistiti  svoje radne jedinice i krenuti na večeru. Upoznao sam prijatelja iz radionice i s njim krenuo na večeru. Poslije smo imali večernji program nakon kojeg smo išli spavati. Tako je bilo svakog dana u Novigradu. Neki od mojih hobija u Novigradu su bili: mini golf, šetnja gradom, igranje košarke, gledanje TV-a... Cimer me je prozvao Zagorcem tako da me cijela škola zvala Zagorac. Bio je Raku party kad smo puštali lampione u zrak. Bilo je svega.

Naravno rastanak je bio najgori jer se trebalo oprostiti od svojih novih prijatelja. Krenuli smo iz Novigrada i tako je završilo Novigradsko proljeće. S nama su bile i tri profesorice. Brzo smo stigli u Zagorje.Vozili smo se od mjesta do mjesta. To je za mene bilo nezaboravno putovanje. U Novigradu sam proveo sedam dana bez obitelji i prijatelja. Nikog nisam poznavao. Nije da se hvalim, ali ne bi to svatko izdržao!                                                                     

Marin Hopek, 5. razred